Радивој Давидовић рођен је у Новом Бечеју 1909. године. Пре Другог светског рата био је револуционар и члан Комунистичке партије. Током рата, био је активни ученик НОП-а. Након ослобођења Југославије, 1945. године, био је члан Главног народноослободилачког одбора Војводине и директор Више партијске школе „Ђуро Ђаковић”. Од 1947. године, предавао је на Вишој школи спољне трговине, Вишој финансијског школи, Новинарско-дипломатској високој школи, Економском и Правном факултету у Београду. Од 1952. до 1953. године, обављао је функцију директора Института за међународну политику и привреду у Београду. Током 1953. године, изабран је за редовног професора политичке економије на Економском факултету Универзитета у Београду, на којем је обављао дужност декана у периоду од 1958. до 1959. године. Изводио је наставу из политичке економије на Пољопривредном факултету у Новом Саду, Економском факултету у Суботици, Економском факултету у Титограду и Правно-економском факултету у Приштини. Биран је за посланика привремене Народне скупштине, а потом и за посланика Народне скупштине ФРНЈ. Био је члан Централног комитета СК Србије и члан Централног одбора СУБНОР-а. Одликован је партизанском споменицом од 1941. године, као и другим престижним југословенским одликовањима. Као шеф Катедре за општу економску теорију, Давидовић је објавио уџбеник – Увод у политичку економију 1964. године и монографију – Цена као фактор репродукције 1964. године.