Институт за међународну политику и привреду и Фондација Ханс Зајдел организовали су вебинар на тему позиције Западног Балкана током новог мандата Европске комисије у контексту пандемије Covid-19. Након кратког обраћања представника Института за међународну политику и привреду и уводног предавања др Клауса Физингера, регионалног директора за југоисточну Европу Фондације Ханс Зајдел, о подршци Европске уније реформском процесу балканских земаља, уследила су излагања учесника из Србије и иностранства у оквиру два тематска панела. Учесници скупа полемисали су о ограничењима и изазовима у процесу европских интеграција на Западном Балкану и последицама пандемије, али и о могућим променама у трансатлантским односима у светлу резултата недавно одржаних председничких избора у САД. Излагачи су се сложили да је пандемија Covid-19 видљиво пореметила развојну перспективу региона Западног Балкана, као и улогу Европске уније у том простору, нарочито у првим месецима пандемијске кризе. Проф. Дејан Јовић са Свеучилишта у Загребу навео је да је, између осталог, пандемијска криза допринела порасту суверенистичке логике и ометању уживања права и „европских слобода“. Др Владимир Вучковић, предавач на Масариковом универзитету у Брну, дискутовао је о мањкавостима досадашњег приступа у домену проширења Европске уније и нагласио да је потребна већа кредибилност те политике. Истраживач Института за међународну политику и привреду др Милош Петровић изразио је наду да ће измењена методологија преговарачког процеса са Европском унијом пружити подстицај на европском путу земаља Западног Балкана и донекле кориговати мањкавости претходног приступа. Проф. Николаус Цифакис са Универзитета на Пелопонезу констатовао је да је регион Западног Балкана посебно рањив у периоду криза и да не делује да ће ни актуелна ситуација допринети заједничком превазилажењу последица пандемије по угледу на Европску унију. Др Ритса Панагиотоу, виши научни сарадник у атинском Центру за планирање и економско истраживање, разматрала је перспективе реализације финансијских програма Европске уније попут Економског и инвестиционог плана, који би у случају остварења могао да пружи значајан економски подстицај развоју Западног Балкана. Доцент Ивана Радић Милосављевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду навела је да процеси који су покренути на нивоу Европске уније подстичу на многа питања, укључујући и могућности реализације тзв. постепене или селективне интеграције, али и на размишљање о превазилажењу старог проблема – искоришћавања приступног процеса балканских земаља за решавање билатералних размирица са суседима. Проф. Др Џозеф Мајкл Гратале са Америчког колеџа у Солуну одржао је предавање на тему политичке комуникације и тзв. „Твитер дипломатије“ која је карактерисала мандат америчког председника Доналда Трампа. У каснијој дискусији учесници су полемисали о негативним последицама пандемије по демократски развој у међународном систему, као и о перспективама Европске уније за одржавање утицаја у суседним географским регионима.
