Влајко Беговић је студирао на Високој техничкој школи у Прагу, где је био веома активан у револуционарном студентском покрету. Члан Савеза комунистичке омладине Југославије постао је 1927. године, а Комунистичке партије Југославије од 1930. године. У периоду од 1930. до 1933. године Беговић је радио као организатор и инструктор у Комунистичкој партији Југославије. Од 1936. године боравио је у Шпанији, где се на страни Републиканске армије борио у Шпанском грађанском рату. Током септембра 1943. године успео је да пређе у Француску и прикључи се Покрету отпора. По повратку у Југославију Беговић је био укључен у рад Агитпроп одељења ЦК Комунистичке партије и обављао је више друштвено-политичких функција: председник Савезне планске комисије, директор Савезног завода за привредно планирање, директор листа Борба, директор Института друштвених наука и директор Високе школе политичких наука у Београду. За члана ЦК Комунистичке партије Југославије изабран је на Шестом и Седмом конгресу СКЈ. Био је народни посланик Савезне скупштине, а члан Савета федерације од 1967. до 1984. године. Објавио је велики број научних чланака и студија о економским и политичким питањима.