Институт за међународну политику и привреду организовао је у склопу обележавања Дана института једнодневни научни скуп „Западни Балкан као ʼостатакʼ уједињене Европе: свачија и ничија земља?” у сарадњи са Канцеларијом Фондације Ханс Зајдел за Србију и за Црну Гору. Конференцију су име организатора свечано отворили проф. др Бранислав Ђорђевић, директор ИМПП, Луц Кобер, директор Канцеларије Фондације Ханс Зајдел за Србију и за Црну Гору, и др Клаус Физингер, регионални директор Фондације Ханс Зајдел за југоисточну Европу.
Циљ скупа био је да укаже на то како нова превирања у светској политици мењању динамику односа између великих и регионалних сила на тлу Западног Балкана и садржај њихових спољних политика према земљама региона у околностима застоја у процесу проширења Европске уније. Чланови академске заједнице из Србије и суседних земаља су се окупили како би заједно размотрили бројна питања која за земље Западног Балкана отвара неизвесна будућност прикључења ЕУ, првенствено условљена унутрашњим турбуленцијама у наднационалном политичком процесу – попут вечног питања демократског легитимитета, разлика у институционалном одговору на актуелне кризе и виђења даљег развоја европске интеграције након Brexit-а. Премда је Берлински процес оживео регионалну сарадњу и потврдио улогу ЕУ као међународног актера који се стара о безбедности непосредног окружења, кратковидост појединих националних влада земаља чланица Уније слала је током последњих пар година опречне поруке и подрила поверење грађана Западног Балкана у реалистичност перспективе придруживања уједињеном делу Европе.
Док на почетку 21. века САД настоје да очувају контролу над овим делом Европе, Русија, Кина и Турска се појављују као нови/стари такмаци и покушавају да искористе бројна нерешена питања суседских односа тако да вештим спојем војно-политичких, економских и културних инструмената појединим земљама Западног Балкана понуде стратешку спољнополитичку алтернативу у околностима продужене економске кризе и тренутно неизвесне перспективе европске интеграције.
Проф. др Слободан Самарџић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду одржао је уводно излагање о крупним променама у функцији и садржају политике проширења условљеним кризним процесима унутар политичког система Европске уније. Он је указао на структурну монетарну кризу Европске уније на коју се надовезује трансформативна правна криза која узрокује потенцијалну дезинтеграцију Уније. Након уводног излагања, радни део скупа одвијао се у три панела.
У оквиру првог панела разматране су перспективе и перцепције Западног Балкана у наднационалним дилемама Европске унијe. Проф. др Маја Ковачевић је своје излагање посветила опадању тзв. трансформативне моћи Европске уније у односу на државе Западног Балкана, док је др Ивана Радић Милосављевић представила сет могућих сценарија који се тичу формата чланства будућих држава чланица Европске уније, наглашавајући тзв. проширење без чланства као највероватнији исход процеса интеграције региона. О неизвесности проширења Европске уније и тренутним трендовима који су у вези са тим питањем, говорио је др Милан Игрутиновић, а излагање проф. др Петра Станојевића и проф. др Зорана Јефтића било је посвећено анализи приступања држава Западног Балкана кроз студију случаја важне секторске политике – енергетске политике. Предмет дискусије била је аутономност националних држава Западног Балкана у односу на различите степене интеграционог процеса, те изазова са којима се суочавају у испуњавању критеријума за приступање Унији. Размотрене су и алтернативе актуелног формата преговарања, с обзиром на унутрашњу структуралну кризу Уније као и промењене политичко-безбедносне прилике у региону.
Други панел осветлио је питања која се тичу односа великих сила у односу на простор Западног Балкана у контексту европских интеграција. Проф. Дејан Јовић и др Милош Пауновић су своја излагања фокусирали на Brexit и консеквенце које овај процес може оставити на државе Западног Балкана. Младен Лишанин је говорио о будућности Западног Балкана кроз оптику текућих питања трансатлантских односа и дилема спољашње политике САД, док је др Синиша Атлагић нагласак ставио на стратешка промишљања у спољној полтици Руске Федерације на Балкану. Своја истраживања о политичко-економском присуству Кине на Западном Балкану, односно артикулацијом идентитетских проблема од стране Турске на Западном Балкану у одвојеним излагањима представили су др Ивона Лађевац, односно др Владимир Ајзенхамер. Наглашен је плурализам актера на Западном Балкану те у том смислу потенцијална ситуација решавања спорова међу државама чланицама зависи од више фактора и тиме условљено, бива знатно сложенија и неизвеснија.
Трећи панел је тематизовао будуће изазове и сценарије интеграционих токова држава Западног Балкана у Европску унију. Док је проф. др Драган Ђукановић анализирао остварене резултате земаља Западног Балкана у интеграционим процесима у 2018. години, др Симонида Качарска је говорила о феномену „заробљене државе” у Македонији у контексту процеса приступања Европској унији, др Јована Маровић је разматрала неуспех политике условљавања Европске уније у случају Црне Горе, а др Лејла Рамић-Месиховић сагледала стање у Босни и Херцеговини као резултат лошег кризног менаџмента Европске уније. Др Јелена Тодоровић Лазић је анализирала изазове политике проширења у светлу трансформације Европске уније и то на основу резултата теренског истраживања о ставовима грађана Србије у вези са чланством у Европској унији.
Без обзира на то да ли су учесници овог скупа успели да пруже ваљане одговоре, важност размотрених питања огледа се у указивању на могућност затварања перспективе заједничке изградње трајног мира на овом одвајкада трусном подручју. У региону захваћеном пратећим пошастима сада већ деценијске глобалне рецесије, успостављање стратешког утицаја као инструмента партикуларистичке спољне политике која занемарује дугорочну визију заједничке будућности земаља Западног Балкана може да заведе привлачним али површним и тренутним обећањима, те представља опасну замену за перспективу уједињене Европе – ма колико она у садашњем тренутку деловала далеко и неизвесно.