У оквиру обележавања 75 година постојања, Институт за међународну политику и привреду, у сарадњи са Институтом за европске студије Кинеске академије друштвених наука, организовао је 8. симпозијум think tank (истраживачких) организација Кине и земаља Централне и Источне Европе (Кина-ЦИЕЗ).
На симпозијуму под називом „Сарадња између Кине и ЦИЕЗ у контексту глобалних промена“ представљено је 30 радова научних истраживача из 12 држава чланица формата Кина-ЦИЕЗ.
Скуп је отворио први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић, оценивши да је, поводом обележавања 10. годишњице механизма сарадње Кине и ЦИЕЗ, Србија посебно поносна што је први пут домаћин симпозијума истраживачких организација.
„Најбољи показатељ досадашњег успеха јесте чињеница да је обим трговинске размене између Кине и држава ЦИЕЗ значајно порастао у претходних десет година и то за чак 142,6 одсто, достигавши цифру од 136,2 милијарде долара у 2021. години“, истакао је Дачић.
Српски шеф дипломатије је најавио „додатне заједничке напоре у циљу даљег интензивирања сарадње у оквиру формата Кина–ЦИЕЗ, који се показао као изванредан за очување старих и развој нових видова сарадње“.
„Србија жели да настави да унапређује своју сарадњу са Народном Републиком Кином, коју сматра поузданим партнером, искреним пријатељом и једним од најутицајнијих политичких и економских фактора у данашњем свету“, нагласио је министар Дачић.
На церемонији отварања учествовали су и генерални секретар Кинеске академије друштених наука Џао Ћи, амбасадорка НР Кине у Републици Србији Чен Бо, амбасадорка Републике Србије у НР Кини Маја Стефановић, као и представници организатора скупа – генерални директор ИЕС Фенг Џонпинг, директор ИМПП-а проф. др Бранислав Ђорђевић, потпредседник Кинеске фондације за међународне студије Сју Ђиан, као и саветник Секретаријата за сарадњу Кина-ЦИЕЗ Сја Сјаосји.
„Сарадња Кина-ЦИЕЗ је постала добар пример међурегионалне сарадње и живи пример мултилатерализма, са позитивним ефектима широм света“, оценио је Џао Ћи.
Амбасадорка Чен Бо је оценила да сe упркос напретку од оснивања 2012. године, сарадња Кина-ЦИЕЗ одвија последњих година у измењеној међународној ситуацији у којој расту „унилатерализам и протекционизам“, што представља нови изазов.
„Постоје коментари који указују да смо могли да постигнемо више и да смо могли брже остваримо циљеве. Међутим, овај формат, као и други много већи формати сарадње, не може да функционише изоловано и да избегне суочавање са негативним утицајима на глобалном нивоу“, оценила је амбасадорка Стефановић, истакавши да није само на Кини, већ и на свим чланицама формата да предлажу пројекте сарадње.
Директор ИМПП-а проф. др Бранислав Ђорђевић оценио је да „сарадња Кина-ЦИЕЗ није имуна на критике“.
„Ту су оне добронамерне, конструктивне, али и оне које можда то нису и које је чак оспоравају. Овај изазов је велики, али не би требало да нас омете и заустави, да нас натера да побегнемо од проблема“, истакао је он.
„Данашње кризе су мултидимензионалне, међуповезане, и стога се истинска решења могу наћи само у оквиру мултилатерализма, који укључује поштовање за једнакост међу државама, за њихову разноликост и заједничке основе за проналажење одрживих решења“, нагласио је Ђорђевић.
Директор Института за европске студије Кинеске академије друштвених наука Фенг Џонгпин оценио је да је један од проблема за сарадњу Кина-ЦИЕЗ чињеница да Европска унија све више гледа на Кину као „економског и технолошког конкурента“, као и да је у контексту украјинског сукоба ојачано трансатлантско јединство које утиче на односе Кина-ЕУ.
Током рада симпозијума одржана су четири панела, посвећена 10. годишњици формата Кина-ЦИЕЗ, геополитичким изазовима, економској, културној и информативној сарадњи.
