У организацији Института за међународну политику и привреду, Факултета безбедности Универзитета у Београду и Института за стратегијска истраживања Универзитета одбране одржана је прва по реду конференција „Изазови савременог света: Стратешко деловање држава или резултанта глобалних и локалних процеса и повода”. Конференција је због епидемиолошке ситуације изазване болешћу Covid19, одржана електронски, а окупила је водеће домаће ауторе из области међународних односа, студија безбедности, стратешких студија и геополитике. Циљ конференције је био да кроз три тематске сесије о изазовима са којима се савремени свет суочава и како државе реагују на те изазове допринесе проучавању, промоцији и развоју стратешких студија у Србији кроз иновирање студијских програма, унапређење методолошких поступака за њихово проучавање и коришћење савремених софтверских технологија за процесирање података.
У оквиру свечаног отварања, учесницима скупа су се обратили проф. др Бранислав Ђорђевић, директор Института за међународну политику и привреду, и проф. др Зоран Јефтић, шеф катедре Стратешких и одбрамбених студија на Факултету безбедности Универзитета у Београду. Обраћајући се присутнима, проф. др Ђорђевић је захвалио партнерским институцијама на заједничкој организацији оваквог скупа, чији је циљ пружање одговора о могућем функционисању међународне заједнице након пандемије изазване вирусом Корона. Говорећи о свету након пандемије, директор Института је указао на годину многоструких промена која се налази пред човечанством, као и на бројне економске и политичке проблемиме узроковане смањеном мобилношћу људи, роба и капитала, свеопштим отуђивањем, јачањем улоге националних држава и национализма широм света. Проф. др Бранислав Ђорђевић је, закључивши да је фокус човечанства, у оваквим ванредним условима, усмерен на иновације и технолошки развој, подвукао да је процес глобализације у значајној мери нарушен. Скупу се потом у својству предавача по позиву обратио проф. др Зоран Јефтић, који је представио значај едукације као успешне претпоставке развоја стратешких студија. Говорећи о стално галопирајућој безбедносној парадигми, професор Јефтић је представио налазе опсежног прегледа студијских програма о стратешким студијама на значајнијим светским универзитетима и истакао важност преузимања најбољих академских и образовних пракси при њиховој имплементацији и креирању нових студијских програма у овој области у Републици Србији.
Након уводног излагања, радни део конференције одвијао се у три тематска панела. У првом панелу, излагања су имали проф. др Станислав Стојановић са Института за стратегијска истраживања Универзитета одбране, проф. др Петар Станојевић и проф. др Ивица Ђорђевић, са Факултета безбедности Универзитета у Београду. Излагачи су говорили о трансформацији оружаних сукоба, природи ратова 21. века, затим о модалитетима стратешког мишљења, као и о могућој вези сродних теоријских концепата, попут људске безбедности, у подизању нивоа стратешке културе.
У другом панелу учествовали су мср Вангел Милковски, проф. др Хатиџа Бериша и доц. др Милан Миљковић из Школе националне одбране Универзитета одбране, проф. др Вања Роквић са Факултета безбедности Универзитета у Београду и мср Ненад Стекић са Института за међународну политику и привреду. Учесници панела говорили су о значају теоријских аспеката стратегијског мишљења, затим о академском дискурсу у вези са природом „нових“ ратова, иновацијама у војној делатности као предуслову стратешке ефикасности нације и о дометима предикције оружаних сукоба.
У оквиру последњег панела, своје радове су изложили проф. др Жарко Обрадовић и проф. др Мирослав Младеновић са Факултета безбедности Универзитета у Београду и др Марина Костић са Института за међународну политику и привреду. Говорећи о Новом СТАРТ споразуму, као и о питањима попут политичких интереса великих сила на простору Западног Балкана, учесници панела су се сагласили да се Србија налази пред значајном (гео)политичком раскрсницом у погледу праваца њеног будућег спољнополитичког деловања.
Након плодотворне дискусије, још једном је истакнута намера да се овим и сличним скуповима у будућности, трасира развој стратешких студија као академске дисциплине чијим би изучавањем бенефите остварила, осим академске, и шира стручна јавност.
Радови представљени на овој конференцији биће објављени у Зборнику радова са научног скупа, који ће бити категорисан према правилима Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Зборник радова ће бити објављен као заједничко издање Института за међународну политику и привреду и Факултета безбедности Универзитета у Београду.
Агенда скупа доступна је на следећем ЛИНКУ.
