Институт за међународну политику и привреду организовао је у сарадњи са Факултетом безбедности Универзитета у Београду, а уз покровитељство Председника Републике Србије, међународну научну конференцију „НАТО агресија на СР Југославију: 20 година касније”. Конференцију на којој је научне радове изложило 18 учесника из 14 држава отворила је председница Владе Републике Србије Ана Брнабић. Осим излагача, скупу је присуствовало више од 100 гостију, међу којима и представници дипломатског кора, академске и стручне јавности, државних институција и медија.
На првом панелу, који је тематски обухватио анализу агресије НАТО-а из перспективе науке о међународним односима, презентовани су радови са глобалним аналитичким дометом. Тако је др Гордон Бардош анализирао контекст вечитог глобалног рата који воде САД у деценији после агресије НАТО-а на СР Југославију. Са више од 600 војних база у 70 држава света, САД су после 1999. године осуђене на војне ангажмане ван своје територије због активности „дисфункционалне спољнополитичке касте“ привилегованих заговорника сталних војних и невојних интервенција. Невојне интервенције односе се посебно на америчка мешања у изборне процесе широм света, којих је само у периоду од 1946. до 2000. године било 81, према наводима др Бардоша. Професор Ричард Саква је преиспитивао сврховитост Северноатлантског пакта и анализирао транснационални дискурс, настао доласком Доналда Трампа на место председника САД. Природа НАТО се мењала од његовог настанка, али данас у контексту Другог хладног рата и појављивањем антихегемонистичких сила попут Кине и Русије, НАТО има проблем оправдавања свог постојања.
У овом делу, донети су закључци о узроцима агресије НАТО-а и перцепцији тог чина од стране других држава, попут Кине и Индије. Бомбардовање СР Југославије за Индију је био тектонски покрет у схватању међународних односа. Након краха СССР-а и финансијске кризе деведесетих година 20. века, агресија НАТО-а на суверену државу у Европи за Индију је значила излазак из зоне удобности и подстицај за развој дефанзивних капацитета у свету америчке жеље за светском доминацијом, истакао је професор Рамахандра Бирапа.
Други панел овог научног скупа био је посвећен проблемима легалитета и легитимитета агресије НАТО-а у контексту међународног права. Професор Ханс Колер објаснио је дисфункционалност међународних институција и одсуство механизама кажњавања за нелегалне акте агресије. Концепт „хуманитарне интервенције“ у потпуности је неоправдан са аспекта међународног права, али је успешно послужио као средство за покушај оправдавања чина агресије. О урушеном систему колективне безбедности унутар Уједињених нација и повредама међународног права од стране САД и НАТО, говорио је и професор Владан Јончић. Значајан број ius cogens норми међународног права је прекршен, а НАТО је извршио злочин против мира и злочин против човечности. Коришћењем забрањених метода ратовања, НАТО је такође прекршио норме хуманитарног права и последично урушио читав систем важећег међународног права. Професор Борис Кривокапић допунио је овај закључак ставом да су прекршене и норме националних законодавстава држава агресора, али и одредбе легалних аката којима је устројен Северноатлантски пакт.
Последњи панел био је посвећен анализи импликација по безбедност и регионалне односе након агресије НАТО-а. Професорка Дарина Григорова је нагласила да геополитичко надметање између Русије и Запада на Балкану траје две деценије након агресије НАТО-а. Русија ће моћи да оствари већи утицај на Балкану само уколико трансформише доктрину „Russkiy mir“ која није окренута панславизму. Молдавско искуство у односима са НАТО-ом може да послужи за развијање концепта перманентне неутралности Србије, с тим што Молдавија за разлику од Србије нема историју сукоба са НАТО-ом, истакао је професор Валериј Моснеага. Последње излагање и једини рад из економске перспективе односио се на економску, еколошку и здравствену квантификацију негативних ефеката НАТО агресије. Професор Бојан Димитријевић нагласио је да је директна и индиректна штета агресије 1999. године процењена на око 30 милијарди долара, а дугорочна штета по животну средину и здравље људи достиже невероватних 300 милијарди долара.
Сви учесници научног скупа сложили су се да је агресија НАТО-а била нелегалан и нелегитиман чин у циљу оправдавања постојања војног савеза који је завршетком Хладног рата изгубио своју сврху. Заједнички закључак односи се на „глобалност“ ефеката агресије, далеко изван националних и регионалних оквира. Неоспорива бесправност војног напада на једну суверену државу изазвала је несагледиве политичке последице на глобалном плану. Нови изазивачи америчкој тежњи за светском хегемонијом управо се рађају након 1999. године, па се може рећи да је агресија НАТО-а не само утицала на политичку, економску и безбедносну ситуацију на Балкану, већ је одредила и курс историје целокупних међународних односа.
