Србија у савременим међународним односима

Истраживачи Института за међународну политику и привреду од 2011. године спроводе пројекат „Србија у савременим међународним односима: стратешки правци развоја и учвршћивања положаја Србије у међународним интегративним процесима – спољнополитички, међународни економски, правни и безбедносни аспекти”.

Истраживања у оквиру овог пројекта полазе од претпоставке да се међународна заједница постепено преображава у интегрисани систем управљања глобалним процесима – од очувања међународног мира и безбедности до повезивања националних економија у глобализовани систем и изградње нових правних режима. Предмет истраживања обухвата политичке, правне, војно-безбедносне, економске, технолошке и социјалне појаве које детерминишу спољнополитички, међународноправни, међународни економски и безбедносни положај Србије у савременим међународним односима. Приоритетни истраживачки задатак је теоријско-емпиријско истраживање стратешких праваца развоја и учвршћивања међународног положаја Србије у савременим међународним интегративним процесима у средњорочном периоду до 2015. године, а дугорочно до 2030. године. Услед разноврсности приступа у проучавању места и улоге Србије у савременим међународним односима, истраживања се крећу у више следећих тематских области и целина: 1) Србија у савременим међународним односима; 2) Србија у савременом европском окружењу; 3) Србија у савременом безбедносном окружењу; 4) Србија у савременом регионалном окружењу; 5) Србија у савременом економском окружењу; и 6) Србија у савременом међународном правном поретку.

Руководилац пројекта je др Душко Димитријевић.

Пројекат финансира Министарство науке и просвете Владе Републике Србије.

Евиденциони број пројекта: 179029.



 

Утицај политике условљавања ЕУ на права мањина и заштиту у Словачкој и Србији

Институт за међународну политику и привреду спровео је у сарадњи са Универзитетом Комениус из Братиславе пројекат „Утицај политике условљавања ЕУ на права мањина и заштиту у Словачкој и Србији” у раздобљу од јануара 2011. до марта 2013. године.

Основни циљ пројекта био је да се компаративном анализом два случаја, Словачке и Србије, истраже најважнији фактори и институције које мењају унутрашњу мањинску политику у складу са међународним правним инструментима и стандардима. Истраживање је обухватило и ефекте стратегија више међународних организација у односу на транзиционе земље у погледу унапређења изучавања национализма и права мањина. Посебан циљ пројекта је био да се одговори на питање зашто домаћи политички актери (не)поштују међународне норме у области правне заштите мањина и како Европска унија користи мањинска права као део политике условљавања у процесу придруживања. Словачка је узета као један од најважнијих примера успеха ЕУ у примени политике условљавања, али и због тога што су неколико година након њеног приступања права мањина поново постала предмет спорова у домаћем политичком процесу.

Пројекат су водили проф. др Дарина Малова и др Драган Ђукановић.

Пројекат су финансијски помогли Министарство науке Владе Републике Словачке и Министарство просвете и науке Владе Републике Србије у оквиру међудржавне сарадње.



 

Расправа о европској будућности Србије: глас цивилног друштва у процесу доношења одлука

Институт за међународну политику и привреду спровео је пројекат „Расправа о европској будућности Србије: глас цивилног друштва у процесу доношења одлука” заједно са Европским институтом из Софије у периоду од јула 2010. до априла 2011. године.

Циљ пројекта је био укључивање удружења грађана у Србији која се баве европским интеграцијама, (она која се залажу за интеграције и она која им се противе), у међусобни дијалог са властима. Активности пројекта обухватиле су јавне дебате и инфосесије у шест градова: Врању, Новом Пазару, Чачку, Зрењанину, Новом Саду и Београду, где је последњом инфосесијом и јавном дебатом „Преговарачки процес у приступању Србије Европској унији” окончана завршна фаза пројекта.

Руководиоци пројекта били су Ивона Лађевац и Слободан Јанковић.

Пројекат је финансирала Делегација ЕУ у Србији, у оквиру пројеката у области „Јачање дијалога између организација цивилног друштва Србије и ЕУ”.

више видети    >>>


 

Србија и савремени свет: перспективе и путеви учвршћивања спољнополитичког, безбедносног и спољноекономског положаја

Истраживачи Института за међународну политику и привреду спровели су у раздобљу од 2006. до 2010. године пројекат „Србија и савремени свет: перспективе и путеви учвршћивања спољнополитичког, безбедносног и спољноекономског положаја Србије у савременим процесима у међународној заједници”.

Руководиоци пројекта били су др Перо Петровић и др Душко Димитријевић.

Пројекат је спроведен под окриљем Министарства за науку и технолошки развој Владе Републике Србије.

Евиденциони број пројекта: 149002D


 

Западни Балкан: регонални одговор на питање визне либерализације

Истраживачи Института за међународну политику и привреду спровели су пројекат „Западни Балкан: регонални одговор на питање визне либерализације” у сарадњи са Европским покретом у Србији и Групом 484. Пројекат је реализован у првој половини 2006. године.

Циљ пројекта је био подршка реформским процесима држава Западног Балкана у њиховом приближавању стандардима Европске уније, укључујући и „белу” шенгенску листу. Активности пројекта су сe састојале од израде студија и организације неколико скупова са међународним учешћем.

Руководилац пројекта био је проф. др Владимир Гречић.

Пројекат је финансирао Балкански фонд за демократију.


 

Стручно превођење терминологије Европске уније

Институт за међународну политику и привреду био je ангажован на пословима стручног превођења терминологије Европске уније у оквиру програма истраживања о ЕУ. Овај пројекат је обухватио превођење, стручну ревизију и објављивање три публикације: Евроречник (Еurovoc), Eвропојмовник (ЕuroGlossary) и Еврожаргон (Eurojargon).

Евроречник је објављен као издање Института за међународну политику и привреду 2006. године и представља стручни и преводилачки подухват предузет ради стандардизовања превода терминологије Европске уније на српски језик и појмовне обрадe термина из свих области јавне политике Европске уније. Лиценцу ЕУ и право превођења на српски језик и објављивања ове публикације је Институту одобрила Европска комисија. Евроречник је вишејезична публикација у којој термини на српском језику следе термине на пет језика Европске уније на којима је привредни, културни и правни cаобраћај наших грађана, предузећа, банака и државних органа најфреквентнији – енглеском, француском, немачком, италијанском и шпанском.

Европојмовник са Еврожаргоном објављен је 2005. године и садржи више од 250 лексикографски обрађених термина најчешће коришћених у раду органа Европске уније. Публикација је снадбевена индексом на шест европских језика: српском, енглеском, француском, немачком, италијанском и шпанском.

Публикације можете преузети овде    >>>


 

Водич кроз право Европске уније

Водич кроз право Европске уније је објављен 2005. године, а проистекао је из нарасле потребе да се шира јавност и предузећа информишу о захтевима и токовима приближавања законодавства Србије правном наслеђу Европске уније (acquis communautaire) и о смеру даљег развоја комунитарног права.

Подршку овом пројекту пружили су Европска агенција за обнову и развој, Канцеларија Савета министара Србије и Црне Горе за ЕУ, Министарство науке Владе Републике Србије и Фонд за отворено друштво.

Публикацију можете преузети овде    >>>


 

Стратегијске одреднице транзиције Србије у савременим међународним политичким и економским процесима

Пројекат „Стратегијске одреднице транзиције Србије у савременим међународним политичким и економским процесима” реализован је у периоду од 2001. до 2005. године. Циљ пројекта је био да се идентификују и објасне узроци и последице главних међународних процеса релевантних за међународни положај Србије, њен друштвено-економски преображај и укључивање у међународне токове.

Руководиоци пројекта били су проф. др Владимир Гречић (2001–2004) и др Златко Исаковић (2005).

Пројекат је спроведен под окриљем Министарства за науку и технолошки развој Владе Републике Србије.