Научна конференција

10. октобар 2018.

Институт за међународну политику и привреду организовао је научну конференцију „Енергетска безбедност и енергетска дипломатија Републике Србије” у сарадњи са Министарством рударства и енергетике Републике Србије. Скуп је отворио проф. др Тибор Сабо, помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја, а уводним излагањем учеснике je поздравио директор Института проф. др Бранислав Ђорђевић. На скупу је десет излагача са водећих научних установа у земљи размотрило текућа питања вођења енергетске дипломатије Републике Србије и осигуравања енергетске безбедности у актуелној констелацији регионалних и међународних односа које карактеришу изражена нестабилност и непредвидивост.


У уводном излагању, др Владимир Трапара, начелник Центра за евроатлантске студије ИМПП, представио је своје истраживање у чијем је средишту преиспитивање концепта енергетско-безбедносне дилеме у оквирима проучавања енергетске безбедности у целини. Трапара идентификује постојање функционалне диференцијације држава у оквиру енергетско-безбедносне дилеме и прави поделу на државе-увознице, државе-извознице и транзитне државе, где је свака суочена са специфичним безбедносним интересима и изазовима, а завршава тезу упоредном анализом утицаја које безбедносна као и енергетско-безбедносна дилема производе.

Проф. др Петар Станојевић, са Факултета безбедности Универзитета у Београду, представио је анализу промене парадигме по питању енергетске безбедности у међународним приликама. Стављајући Србију у оквире новонасталих околности, Станојевић види слабе могућности за коришћење потенцијала наше земље. Доц. др Владимир Ајзенхамер, такође са Факултета безбедности, разматра енергетску безбедност Турске и положај Србије и уводи емоционалну компоненту као детерминанту понашања актера при сусрету са енергетско-безбедносном дилемом. Посматрајући Србију кроз исти теоријски оквир, излагач пружа објашњење недостатака енергетске инфраструктуре кроз својеврсну флуидну недефинисаност „емоционалног кода” Србије, која производи пасивне реакције на енергетско-безбедносну дилему. Посебни осврт на улогу РБ Колубаре за енергетску безбедност Србије у наставку првог панела дао је проф. др Милорад Ђоковић са Факултета за дипломатију и безбедност из Београда. Како је већ 30% резерви потрошено, а приватизација није довела до задовољавајућег исхода, решење би требало тражити у избору стратешких партнера и отварању нових копова, што би требало да да резултат у унапређењу привреде Србије. Постављајући као релевантно европско подручје у оквиру кога се говори о енергетској безбедности, у наставку панела проф. др Митар Ковач, са Факултета за пројектни и иновациони менаџмент Универзитета „Едуконс”, излагао је у оквиру дела скупа посвећеног стратешкој условљености европске енергетске безбедности и енергетских ресурса Русије. Иако је констатовао да постојећи токови имају потенцијал за задовољење потражње тржишта ЕУ, Ковач сматра да ситуацију усложњавају политички елементи, односно тврдње појединих држава да, мада се ресурси налазе у Русији, они не би требало да припадну искључиво овој земљи. Због тога професор Ковач закључује да ће енергенти бити кључни фактор у решавању безбедносне дилеме у Европи.

Други панел био је посвећен исцрпном објашњењу појма енергетске дипломатије, где је први од говорника био некадашњи амбасадор др Срећко Ђукић, представник Европског покрета у Србији. Др Ђукић је заузео оштар став према непостојању посебног сектора за енергију (коју је чак имала и бивша СФРЈ) у оквиру српске дипломатске службе, па излагање закључује констатацијом да је српска енергетска дипломатија статична. Потпуковник мр Бранислав Милосављевић из Института за стратегијска истраживања Универзитета одбране, истакао је да је у новом стратегијском концепту НАТО 2020 примат заузело питање енергетске безбедности. Будући да 80% природног гаса у Србији стиже из Руске Федерације, Милосављевић закључује да Јужни гасни коридор не сме да буде једини ослонац за енергетску безбедност Србије, без обзира што нам ЕУ управо то намеће. Мр Тања Милошевић са Војне академије Универзитета одбране изнела је нове процене према којима су земље Магреба (Алжир, Мароко, Тунис и Либија) појављују као нова значајна изворишта енергената, те могу да постану алтернативан извор енергетске безбедности Србије у 21. веку. Др Душан Пророковић, начелник Центра за евроазијске студије ИМПП-а, говорио је о енергетској безбедности САД као суперсиле, истакавши првенствено да Обама и Трамп имају другачије приступе по овом стратешком питању. Пророковић заступа став да се не може очекивати у скорије време прекид сукоба између Русије и САД-а, као и да ће САД наставити проблематизовање питања нуклеарног прграма Ирана до крајњих граница.