Међународна научна конференција

19. новембар 2015.

Научна конференција „Дејтонски споразум – две деценије мира и поуке за свет“, одржана је 19. новембра 2015. године, у Институту за међународну политику и привреду. Конференција је организована у сарадњи са Факултетом политичких наука из Бањалуке и Представништвом Републике Српске у Београду. Конференцију су у име организатора отворили проф. др Ненад Кецмановић, са Факултета политичких наука из Бања Луке, Млађен Цицовић, директор Представништва Републике Српске у Београду и проф. др Бранислав Ђорђевић, директор Института за међународну политику и привреду. Након уводних обраћања, присутнима се обратио господин Милорад Додик, председник Републике Српске, који се осврнуо на актуелне контраверзе везане за Дејтонски споразум, као и елементе у којима се Споразум одржао. Осврнувши се на све присутније захтеве за ревизијом Дејтонског споразума, председник Додик је указао на потребу враћања „изворном“ Дејтону, као начину спречавања централизације и унитаризације БиХ.

Циљ конференције је био да се на научном нивоу укаже на статус Републике Српске 20 година након Дејтонског споразума. Скуп је обухватио четири тематске сесије у оквиру којих су разматрани: историјски и међународни значај Дејтона, конституционални дизајн Босне и Херцеговине, однос између духа и слова Дејтона, трансформација Анекса 4, номинална и стварна улога Високог представника, будућност полупротектората, европска перспектива Републике Српске и БиХ и др. У раду скупа учествовало је 29 истакнутих интелектуалаца и научних радника из Републике Српске и Републике Србије.

Академик Рајко Кузмановић, председник АНУРС, истакао је да Дејтонски мировни споразум, за БиХ, представља један од најуспешнијих међународних мировних споразума у свету, те да су поједини захтеви за променом Устава и самог Споразума неоправдани, јер је постојећи, компромисно и једино могуће решење за БиХ. Академик Алекса Буха, као један о учесника преговора у Дејтону говорио је о политичкој ситуацији у РС током 1995. Др Чедомир Антић са Филозофског факултета у Београду говорио је о дејтонској РС у историји српске државности. Др Милош Ковић са Филозофског факултета у Београду извео је компарацију између Дејтонског споразума и Вестфалског мира. Др Милош Шолаја, са ФПН из Бањалуке, у свом раду подвукао је да већински колективитет - Муслимани тј. Бошњаци, нису успели у намерама да БиХ успоставе као централизовану, унитарну доминантно бошњачку државу, већ су, условљени околностима, пристали на настанaк и међународно признање РС. Др Милован Радаковић, научни сарадник ИМПП, изнео је анализу предлога за решавање кризе у БиХ, деведесетих година двадесетог века. Др Владимир Трапара, истраживач у ИМПП, истакао је да са становишта безбедности, Дејтон представља добар пример „великодушног мира“ који отклања раније присутне клице обнављања сукоба.

Академик Снежана Савић, судија Уставног суда РС, скренула је пажњу на улогу Уставног суда БиХ у примени Општег оквирног споразума за мир у БиХ, посебно Анекса IV. Др Зоран Крстић, проф. ФПН у Београду, истакао је да политички дискурси указују да је 20 година од потписивања Дејтонског споразума и даље неизвестан конституционални оквир БиХ. Др Александар Савановић, са ФПН анализирао је „референдум о Суду и тужилаштву БХ“ који је изгласала Народна скупштина РС и указао је на могуће грешке, присутне у појединим аргументацијама.

Др Богдана Кољевић, са Института за политичке студије у Београду, указала је на питање субјективитета Дејтонског споразума, тј. кључно место политичког субјективитета и суверенитета са посебним акцентом на структуру ентитета и њихову специфичну улогу. Ђорђе Вукадиновић, НСПМ, Београд, говорио je о Дејтонском споразуму као поразу који је постао победа. Професор емеритус Емил Влајки са ФПН у Бањалуци говорио је о духу и слову Дејтона. Професор Ненад Кецмановић анализирао је бројне трансформације односно релативизације Дејтонског споразума. Др Срђа Трифковић је подсетио на тезу о „незавршеном послу на Балкану“ као Дaмокловом мачу над РС.

Др Ђорђе Вуковић, са ФПН у Бањалуци, у свом излагању је истакао да је БиХ и даље оптерећена дубоким међуетничким антагонизмима, крајње супростављеним интерпретацијама заједничке прошлости, али и контроверзним и међусобно искључујућим виђењима о облику унутрашњег уређења и уставном оквиру који се темељи на Дејтонском споразуму, трагајући и даље за политичком и социјалном стабилношћу. Др Матеј Савић, са ФПН у Бањалуци, нагласио је да БиХ, уз присуство Високог представника као институције (вањског) намесничког карактера, према надлежностима, представља зависно правно лице слично државама. Др Душко Димитријевић, са ИМПП, истакао је да у односу БиХ са њеним суседима постоје отворени гранични проблеми, као и на потребу да се ови проблеми хитно реше уз примену међународног права. Напокон, Др Драган Ђукановић са ИМПП говорио је о нерешеним билатералним односима у дејтонског четвороуглу. Ово је већ трећи научни скуп који заједнички организују три институције – Институт за међународну политику и привреду из Београда, Факултет политичких наука из Бањалуке и Представништво Републике Српске у Србији, почевши од 2013. године.

Aуторизована излагања биће објављена у зборнику са конференције.