Млада Босна и идеја националног ослобођења

Бања Лука, 24. новембар 2014.


Институт за међународну политику и привреду био је један од организатора научне конференције „Млада Босна и идеја националног ослобођења”, која је одржана 24. новембра 2014. године на Факултету политичких наука Универзитета у Бања Луци. Поред Факултета политичких наука у Бања Луци као домаћина, скуп су такође организовали Руски институт за стратешка истраживања (РИСИ) из Москве, Институт за савремену историју из Београда и Представништво Републике Српске у Србији.

Премда је током текуће године више скупова, књига и тематских бројева појединих часописа било посвећено Младој Босни, Гаврилу Принципу и јулској кризи која је претходила Првом светском рату, учесници округлог стола представили су оригиналне и освежавајуће осврте поводом стогодишњице Великог рата. Теме које су представљене обрађивале су европски и локални (босански) контекст у коме је дошло до идеолошког формирања Младе Босне, хетерогене организације како по вишерелигијском саставу (чланови су били Гаврило Принцип, Недељко Чабриновић, Иво Андрић, Мустафа Голубић, Мухамед Мехмедбашић итд), тако и по идејама и убеђењима (од Косовског завета, преко српског родољубља и национализма до револуционарних идеја народног ослобођења и социјалне правде, те југословенства).

Проф. др Ненад Кецмановић је у својству домаћина скупа поздравио учеснике, а потом су то учинили и проф. др Момчило Павловић у име Института за савремену историју и у име Института за међународну политику и привреду, а поздравну реч имао је и проф. др Синиша Каран, генерални секретар Кабинета председника Републике Српске. Др Срђа Трифковић представио је хронологију припреме за рат и развејао сваке сумње у одговорност Немачке и Аустро-Угарске за избијање рата. Др Милош Ковић је указао на Косовски завет и друге идеје којима се инспирисао Гаврило Принцип, а на основу онога што је тај храбри, млађани а веома образовани човек написао. Запажена излагања имали су Љубомир Кљакић, проф. др Богољуб Шијаковић и др Слободан Рељић као и др Станислав Сретеновић. Амбасадор Слободан Шоја говорио је о занемареној традицији Младе Босне, док је др Јелена Вукоичић излагала о заблудама југословенства. Мр Жељко Будимир је у осврту на геополитички положај српских земаља 1914. године указао да је Србија посматрана и као terra nullius, односно простор отворен за колонијалну експанзију.

Четворо истраживача Института за међународну политику и привреду учествовало је са излагањима у раду конференције. Др Брано Миљуш је говорио о деловању првих политичких организација у Босни и Херцеговини пред избијање Великог рата, као и о захуктавању антисрпске политике у тој покрајини пре видовданског атентата. Др Слободан Јанковић је указао на утицај италијанског рисорђимента и иредентизма на формирање Младе Босне и других српских организација у Аустро-Угарској. Мастер Јелица Горданић представила је коауторски рад са др Драганом Ђукановићем о положају словенских етничких заједница у Аустро-Угарској као једном од повода за избијање кризе. Владимир Трапара је сагледао деловање балканских држава у периоду пред Први светски рат из перспективе офанзивног реализма.

програм конференције   >>>